RAĐANJE „ROMANSE MESEČARKE“!
Jedne večeri, pod velom mesečine, sedeh iza raskošne smokve, kada na balkonu jedne kuće ugledah devojku koja beše okupirana svojim mislima toliko da ne primećivaše ništa oko sebe. Beše mlada, telo joj je čeznulo za životom, a pluća za vazduhom. Jedinstvo svih mirisa oko mene i svih nebeskih tela vidljivih u tom trenutku, u meni stvori sinesteziju, odnosno, bodlerovski rečeno, osećaj sveopšte povezanosti, koji se u tom trenutku razli i razvi kroz zelenu boju života, bujanja, mladosti i svežine. Iako je njeno telo bilo slika sveže i jedre voćke, njene oči, pod sjajem meseca, izgledahu kao biserne, a u njima se mogla nazreti zima u proleće. Shvatih da su njena usta odavno osetila miris gorčine. Ponesen mirisima, utonuh u svoje misli, koje su se graničile sa polu-snom, a iz te snohvatice me trže razgovor dvojice muškaraca, koji se međusobno nazivahu kumovima, ako sam dobro čuo. Jedan od njih beše mladić, a drugi - sredovečan čovek. Devojke više nije bilo na balkonu,